Odnos zakonodavne i izvršne vlasti u parlamentarnom sistemu 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: Visoka škola strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost

САДРЖАЈ
Увод........................................................................................2
Законодавна власт.................................................................3
Извршна власт.......................................................................4
Парламентарни систем.........................................................5
4.1) Парламент......................................................................6
5) Однос законодавне и извршне власти у парламентарном систему.......................................................................................7
6) Закључак................................................................................8
7) Литература.............................................................................9
1. УВОД
Политички систем као пракса развија се спонтано, упоредо са развојем друштвених и политичких догађаја током последња два века. Развој теорије политичког система иде спорије него сама практична афирмација тог система. Простор за развој политичког система створен је када се увидело да закон, који је замишљен као израз опште воље, није сагласан са стварним интересима грађана као појединца. Давид Хјум, шкотски филозоф, економиста и историчар, први пут користи назив политички систем.
Покушаји класификације политичког система направљени су још у античком добу, као што су:
- Херодотова класификација према броју управљача на:
1) Монархију ( 1 човек ),
2) Аристократију ( група ),
3) Демократију ( друштво ) ;
- Аристотелова подела према циљу и начину владања на:
1) Добре ( базилеја ( монархија ), аристократија и политеја (демократија))
2) Лоше ( тиранија, олигократија и охлократија )
Постоје још и поделе према: начину избора и смењивања власти ( демократија и аутократија ), према облику унутрашњег устројства власти ( република и монархија ), према међусобном односу три власти унутар хоризонталне организације ( парламентарни, председнички и скупштински систем ).....
Политички систем је један од подсистема глобалног друштва као релативно самосталне, организоване целине свих друштвених делатности и односа, група, организација, и институција и културе. Оно што га раздваја од других подручја, подсистема глобалног друштва, јесте особеност политичке делатности и односа, политике као такве. Савремени појам политичког система укључује три аспекта:
1) Теорија о владавини ( институционализам и нео институционализам )
2) Теорија о политичком процесу ( плурализам и неоплурализам )
3) Теорија о политици као систему ( обухватан приступ изучавању )
Политички систем је оквир у коме се одвија сплет политичких делатности и односа глобалног друштва, он је оквир за проучавање политичког живота у глобалном друштву и он одређује однос између: законодавне, извршне и судске власти.
2. ЗАКОНОДАВНА ВЛАСТ
Законодавну власт врше парламент или скупштине. То је власт доношења закона , и као таква разликује се од друге две главне државне власти – извршне и судске. Законодавна власт је најважнија у држави, пошто су и извршна и судска власт дужне да се држе закона у свом раду. Међутим, законодавна власт није одувек постојала, јер нису одувек постојали ни закони као најтипичнији и највиши општи правни акти, који спадају у њену надлежност. У неразвијеним државама и друштвима не постоје општи акти ( или их има веома мало ), већ само појединачни.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]